Znaš, ti i ja se krećemo paralelno jedno pored drugog. Gledamo se, svako iz svog voza. A je li možeš jednom u životu, samo jedan jedini put da zaboraviš sve vagone, vozove, koloseke i da mi pružiš ruku i dozvoliš mi da te grlim do kraja putovanja..


zna-ti-i-ja-se-kreemo-paralelno-jedno-pored-drugog-gledamo-se-svako-iz-svog-voza-a-li-moe-jednom-u-ivotu-samo-jedan-jedini-put-da-zaboravi-sve-vagone
Đorđe balaševićznatijasekrećemoparalelnojednoporeddrugoggledamosesvakoizsvogvozalimožejednomživotusamojedanjediniputdazaboravisvevagonevozovekolosekemipružirukudozvolitegrlimdokrajaputovanjati ii jaja sese krećemokrećemo paralelnoparalelno jednojedno poredpored drugoggledamo sesvako iziz svogsvog vozaje lili možešmožeš jednomjednom uu životusamo jedanjedan jedinijedini putput dada zaboravišzaboraviš svesve vagonekoloseke ii dada mimi pružišpružiš rukuruku ii dozvolišdozvoliš mimi dada tete grlimgrlim dodo krajakraja putovanjati i jai ja seja se krećemose krećemo paralelnokrećemo paralelno jednoparalelno jedno poredjedno pored drugogsvako iz svogiz svog vozaa je lije li možešli možeš jednommožeš jednom ujednom u životusamo jedan jedinijedan jedini putjedini put daput da zaboravišda zaboraviš svezaboraviš sve vagonekoloseke i dai da mida mi pružišmi pružiš rukupružiš ruku iruku i dozvoliši dozvoliš midozvoliš mi dami da teda te grlimte grlim dogrlim do krajado kraja putovanja

I hajde povrijedi me još jednom! Zadaj mi poslednji udarac, ovaj put najjače što možeš. Udari nisko, podlo iz sve snage. Neka me zaboli najjače, neka mi bol obuzme cijelo tijelo, neka ispuni svaki djelić mog srca. Hajde, daj mi razlog da te mrzim kad mi već ne daješ razlog da te volim!Znam da bi htela da te grlim, da te cuvam, da samo tebe volim, da u srcu svom te furam, ali bolje ti je bejbe idi daleko od mene, shvatices vremenom da nisam ja ...Moja me nesreća naučila samo jedno: jedini način da se nastavi živeti je nastaviti živeti. Reći “mogu ja to” i kad zapravo ne možeš.Jedino ti znas sta mi treba,tvoj topli osmijeh i ljubavi do neba. Jedino ti mozes to da mi das,zato te i volim da znaš.Leto se hladilo, a mi smo se krili mrakom, ne želeći da iko sazna koliko smo postali potrebni jedno drugome. A svi su znali.Voleću je, i nećemo imati ništa, je li joj to dovoljno?Volećemo se, rekla je ozbiljno, a to je mnogo, to je sve. Ništa mi drugo ne treba.- Voliš ti nju.Slegao sam ramenima, podigao ruku i prislonio sat na uho.- Pa, šta ja znam.Primetio sam da mi i sat ubrza svaki put kad je neko pomene.