Prisustvovao sam, kao da samog sebe posmatram, uzaludnoj borbi koju je moje srce vodilo da ne bi dozvolilo da me zavede jedna žena koja nije pripadala mom svetu. Aplaudirao sam kad je razum izgubio bitku, a jedino što mi je preostalo bilo je da se prepustim, da prihvatim činjenicu da sam se zaljubio.


prisustvovao-sam-kao-da-samog-sebe-posmatram-uzaludnoj-borbi-koju-moje-srce-vodilo-da-ne-bi-dozvolilo-da-me-zavede-jedna-ena-koja-nije-pripadala-mom
paulo koeljoprisustvovaosamkaodasamogsebeposmatramuzaludnojborbikojumojesrcevodilonebidozvolilomezavedejednaženakojanijepripadalamomsvetuaplaudiraosamkadrazumizgubiobitkujedinotomipreostalobiloseprepustimprihvatimčinjenicuzaljubioprisustvovao samkao dada samogsamog sebesebe posmatramuzaludnoj borbiborbi kojukoju jeje mojemoje srcesrce vodilovodilo dada nene bibi dozvolilodozvolilo dada meme zavedezavede jednajedna ženažena kojakoja nijenije pripadalapripadala mommom svetuaplaudirao samsam kadkad jeje razumrazum izgubioizgubio bitkujedino štošto mimi jeje preostalopreostalo bilobilo jeje dada sese prepustimda prihvatimprihvatim činjenicučinjenicu dada samsam sese zaljubiokao da samogda samog sebesamog sebe posmatramuzaludnoj borbi kojuborbi koju jekoju je mojeje moje srcemoje srce vodilosrce vodilo davodilo da neda ne bine bi dozvolilobi dozvolilo dadozvolilo da meda me zavedeme zavede jednazavede jedna ženajedna žena kojažena koja nijekoja nije pripadalanije pripadala mompripadala mom svetuaplaudirao sam kadsam kad jekad je razumje razum izgubiorazum izgubio bitkua jedino štojedino što mišto mi jemi je preostaloje preostalo bilopreostalo bilo jebilo je daje da seda se prepustimda prihvatim činjenicuprihvatim činjenicu dačinjenicu da samda sam sesam se zaljubio

Znaš prijatelju, ja sam nju voleo. Ono mislim, baš voleo. Istinski, ludo i bez razmišljanja. Bila mi je jedina. Moja tajna, ona najveća. Sa mnogima sam bio, al' sam nju nosio u srcu. Najviše mi je trebala, a eto. Baš njoj sam najviše boli nanosio. Nisam mogao da prihvatim činjenicu da volim, pa sam je terao od sebe. Stalno joj se vraćao, a ustvari bežao od nje. U jednom trenutku pokazao bih joj da mi je stalo, a u sledećem dokazao da sam đubre.I ne znam šta je jače, šta je važnije, i zato se ispitujemo i čekamo. Bez ikakve logike, dirnut sam što osjećam da sam joj potreban i sto me gleda drukčije nego ikoga drugog, a baš toga se bojim. Žao bi mi bilo da joj nanesem bol, a sigurno bi tako bilo. Ili vrlo vjerovatno. Užasavaju me obaveze, mogle bi da budu mučne, a privlači me što ih ona nudi. To rađa nadmoćnost, koja može da bude surova, ali i velikodušna: čuvam se i jednog i drugog.Naučio me je da volim sebe prije nego što sam zavoljela njega. Pokazao mi je da moje srce služi meni i Bogu, a ne drugima.Kada sam zaista počeo voleti sebe, prestao sam žudeti za nekim drugačijim životom i mogao sam videti da je sve što me je okruživalo ustvari bilo poziv da rastem i da se razvijam. Danas, ja to zovem zrelost.Kad mi je bilo teško, pominjao sam njeno ime kao u molitvi.Dobar je čovjek, i lijepa žena, ali ono što je samo za mene, to sam sam stvorio. Čak i da je imala velikih mana, ja ih ne bih znao.Potrebna mi je savršena, i ne mogu dopustiti da to ne bude.Četrdeset mi je godina ružno doba: čovjek je još mlad kako bi imao želja, a već star da ih ostvaruje. Šteta što nemam deset godina više pa bi me starost čuvala od pobuna ili deset godina manje pa bi mi bilo svejedno. Jer trideset godina je mladost, to sad mislim, kad sam se nepovratno udaljio od nje, mladost koja se ničega ne boji, pa ni sebe.