Ona je prihvatila svaki deo mene i nikada nije tražila da se menjam, a promenila me. Jedina je kojoj sam uistinu rekao šta osećam. Nije tražila da je držim kao kap vode na dlanu. Činjenica da je volim bila joj je sasvim dovoljna.


ona-prihvatila-svaki-deo-mene-i-nikada-nije-traila-da-se-menjam-a-promenila-me-jedina-kojoj-sam-uistinu-rekao-oseam-nije-traila-da-drim-kao-kap
Đorđe balaševićonaprihvatilasvakideomenenikadanijetražiladasemenjampromenilamejedinakojojsamuistinurekaotaosećamnijedržimkaokapvodenadlanuČinjenicavolimbilajojsasvimdovoljnaona jeje prihvatilaprihvatila svakisvaki deodeo menemene ii nikadanikada nijenije tražilatražila dada sese menjampromenila mejedina jeje kojojkojoj samsam uistinuuistinu rekaorekao štašta osećamnije tražilatražila dada jeje držimdržim kaokao kapkap vodevode nana dlanuČinjenica dada jeje volimvolim bilabila jojjoj jeje sasvimsasvim dovoljnaona je prihvatilaje prihvatila svakiprihvatila svaki deosvaki deo menedeo mene imene i nikadai nikada nijenikada nije tražilanije tražila datražila da seda se menjama promenila mejedina je kojojje kojoj samkojoj sam uistinusam uistinu rekaouistinu rekao štarekao šta osećamnije tražila datražila da jeda je držimje držim kaodržim kao kapkao kap vodekap vode navode na dlanuČinjenica da jeda je volimje volim bilavolim bila jojbila joj jejoj je sasvimje sasvim dovoljna

A ona. Ona je prihvatila svaki deo mene i nikada nije trazila da se menjam. A promenila me. Jedina je kojoj sam uistinu rekao šta osećam. Nije tražila da je držim kao kap vode na dlanu. Činjenica da je volim bila joj je sasvim dovoljna.Ako nekad, jureći za srećom, nađete tu sreću, vi ćete, kao i ona starica što je tražila naočale, otkriti da vam je sreća sve vrijeme bila na nosu.Sada je ponovo tražila razlog da živi – ili bolje rečeno, da se najluđe preda. Ona koja ništa ne traži zauzvrat.Sada je ponovo tražila razlog da živi - ili bolje rečeno, da se najluđe preda. Ona koja ništa ne traži zauzvrat.Pre sam mislila da sam najčudnija osoba na svetu, ali onda sam pomislila da od toliko ljudi na svetu, mora da postoji neko baš kao ja ko se oseća bizarno i defektno na način na koji se ja osećam. Onda bih je tako zamišljala, misleći da i ona tamo negde tako zamišlja mene. Nadam se, ako si tamo negde i čitaš sada ovo, da znaš da je istina da sam ovde i da sam čudna kao i ti.I ne znam šta je jače, šta je važnije, i zato se ispitujemo i čekamo. Bez ikakve logike, dirnut sam što osjećam da sam joj potreban i sto me gleda drukčije nego ikoga drugog, a baš toga se bojim. Žao bi mi bilo da joj nanesem bol, a sigurno bi tako bilo. Ili vrlo vjerovatno. Užasavaju me obaveze, mogle bi da budu mučne, a privlači me što ih ona nudi. To rađa nadmoćnost, koja može da bude surova, ali i velikodušna: čuvam se i jednog i drugog.