Muškarac je uspeo da izmisli i pripiše ženi sve odlike karaktera koje ona, u stvari, nema, čak koje su više njegove nego ženine. Tako, muškarac misli da je žena slaba i zbunjena, a ona je izvanredno gipka, smela, dosledna, i uvek zna šta hoće i koliko može.


mukarac-uspeo-da-izmisli-i-pripie-eni-sve-odlike-karaktera-koje-ona-u-stvari-nema-ak-koje-su-vie-njegove-nego-enine-tako-mukarac-misli-da-ena-slaba
jovan dučićmukaracuspeodaizmislipripieženisveodlikekarakterakojeonastvarinemačaksuvienjegovenegoženinetakomukaracmisliženaslabazbunjenaonaizvanrednogipkasmeladoslednauvekznatahoćekolikomožemuškarac jeje uspeouspeo dada izmisliizmisli ii pripišepripiše ženiženi svesve odlikeodlike karakterakaraktera kojekoje onau stvaričak kojekoje susu viševiše njegovenjegove negonego ženinemuškarac mislimisli dada jeje ženažena slabaslaba ii zbunjenaona jeje izvanrednoizvanredno gipkai uvekuvek znazna štašta hoćehoće ii kolikokoliko možemuškarac je uspeoje uspeo dauspeo da izmislida izmisli iizmisli i pripišei pripiše ženipripiše ženi sveženi sve odlikesve odlike karakteraodlike karaktera kojekaraktera koje onačak koje sukoje su višesu više njegoveviše njegove negonjegove nego ženinemuškarac misli damisli da jeda je ženaje žena slabažena slaba islaba i zbunjenaa ona jeona je izvanrednoje izvanredno gipkai uvek znauvek zna štazna šta hoćešta hoće ihoće i kolikoi koliko može

Žena je, ipak i neosporno, najveća iluzija čovekova. Ne postoji ni jedna sreća koja je u stanju da domaši radost ljubavi. Sve drugo može biti slava, uspeh i satisfakcija, ali je žena jedino pijanstvo srca. Ni sve tamne strane ženina karaktera kao da ne postoje nego zato da bude osvetljen samo jedan njen deo, onaj u kojem ona najviše zrači i koji je uvek božanstven.Vama se otkinulo dugme, a ona je imala iglu i konac. Tako je počelo. Postala vam je žena i od tadaviše ne zna gde su joj igla i konac.Mlada dečija pitanja izgledaju i besmislena i smešna, ona nisu bez izvesne logike, koja je detetu jasna, jer gleda na stvari i pojave nepomućenim pogledom, a koja je starijima nejasna, jer što dublje ulaze u život, sve više gube sposobnost da stvari i pojave logički shvataju.A čovijek osjeća potrebu ne samo da misli već i da kaže, čak i veću potrebu da kaže nego da misli. Tako se prazni, oslobađa napetosti. Riječ je odliv suvišne krvi, i rasterećenje od muke, privid slobode. Vlast bi trebalo da je njeguje i podstiče, a ne da je guši, da priređuje svečanosti govorenja, ili još bolje, psovanja, kao pjevanje, kao molitvu, kao čišćenje.Veliko pitanje na koje nikada nije odgovoreno i na koje ni ja nisam bio kadar da odgovorim, uprkos mom tridesetogodišnjem istraživanju ženske duše glasi: šta žena hoće?Čamac se može skloniti u zatonu; mreža se može skloniti u jezeru; za njih se može reći da su sasvim bezbedni. Medutim, snažan čovek može da dođe u ponoć i odnese ih na leđima. Neuki ne vide, bez obzira koliko dobro sklanjali stvari – manje ili veće – uvek postoji mogućnost da se izgube. Ali ako svemir sklonite u svemir, više neće imati gde da se izgubi. To je velika istina stvari. Stoga mudrac pravi izlete u ono što se ne može izgubiti i ostaje zajedno s tim.