Mi smo se samo rastali. Onako kako se rastaju dvoje koji su se voleli u pogrešno vreme, a uz pogrešno vreme idemo i pogrešni mi. A nismo bili.


mi-smo-se-samo-rastali-onako-kako-se-rastaju-dvoje-koji-su-se-voleli-u-pogreno-vreme-a-uz-pogreno-vreme-idemo-i-pogre-mi-a-nismo-bili
Đorđe balaševićmismosesamorastalionakokakorastajudvojekojisuvolelipogrenovremeuzvremeidemopogreniminismobilimi smosmo sese samosamo rastalionako kakokako sese rastajurastaju dvojedvoje kojikoji susu sese volelivoleli uu pogrešnopogrešno vremeuz pogrešnopogrešno vremevreme idemoidemo ii pogrešnipogrešni minismo bilimi smo sesmo se samose samo rastalionako kako sekako se rastajuse rastaju dvojerastaju dvoje kojidvoje koji sukoji su sesu se volelise voleli uvoleli u pogrešnou pogrešno vremea uz pogrešnouz pogrešno vremepogrešno vreme idemovreme idemo iidemo i pogrešnii pogrešni mia nismo bilimi smo se samosmo se samo rastalionako kako se rastajukako se rastaju dvojese rastaju dvoje kojirastaju dvoje koji sudvoje koji su sekoji su se volelisu se voleli use voleli u pogrešnovoleli u pogrešno vremea uz pogrešno vremeuz pogrešno vreme idemopogrešno vreme idemo ivreme idemo i pogrešniidemo i pogrešni mimi smo se samo rastalionako kako se rastaju dvojekako se rastaju dvoje kojise rastaju dvoje koji surastaju dvoje koji su sedvoje koji su se volelikoji su se voleli usu se voleli u pogrešnose voleli u pogrešno vremea uz pogrešno vreme idemouz pogrešno vreme idemo ipogrešno vreme idemo i pogrešnivreme idemo i pogrešni mi

Možda i nismo bili jedno za drugo… Možda i jesmo, ali je vreme pogrešno. Sve se dešava sa razlogom, ako nam je suđeno, naći ćemo se ponovo…Otišli su u kafe sličan bilo kom drugom, koji je te noći bio drugačiji, jer su njih dvoje bili tamo i voleli se.Za pravu ljubav ne postoji pogrešno vreme.Nije ovo loše vreme, ovo smo loši mi. Mi smo ti kojima život prolazi voleći pogrešne i gazeći one prave.Ljubav… Ona je teška kao bolest i kada čovek ima sreće da je preživi, zauvek mu ostanu ožiljci koji probadaju u određeno vreme; pri pomenu nekog imena, u nekom bledom predvečerju, uz muziku koju smo nekada zajedno slušali, čak i pri letimičnom pogledu na ulični sat pod kojim smo se sastajali.Leto se hladilo, a mi smo se krili mrakom, ne želeći da iko sazna koliko smo postali potrebni jedno drugome. A svi su znali.Voleću je, i nećemo imati ništa, je li joj to dovoljno?Volećemo se, rekla je ozbiljno, a to je mnogo, to je sve. Ništa mi drugo ne treba.