I ne volim princip pamti-pa vrati, to bi mi ukaljalo obraz. Nema lepše pobede od pogleda u nečije oči bez grižnje savesti i saznanja da će tu ... - Činija Citata

I ne volim princip pamti-pa vrati, to bi mi ukaljalo obraz. Nema lepše pobede od pogleda u nečije oči bez grižnje savesti i saznanja da će tu ...


i-ne-volim-princip-pamtipa-vrati-to-bi-mi-ukaljalo-obraz-nema-lepe-pobede-od-pogleda-u-neije-oi-bez-grinje-savesti-i-saznanja-da-e
nevolimprincippamtipavratitobimiukaljaloobraznemalepepobedeodpogledanečijeočibezgrižnjesavestisaznanjadaćei nene volimvolim principbi mimi ukaljaloukaljalo obraznema lepšelepše pobedepobede odod pogledapogleda uu nečijenečije očioči bezbez grižnjegrižnje savestisavesti ii saznanjasaznanja dada ćei ne volimne volim principbi mi ukaljalomi ukaljalo obraznema lepše pobedelepše pobede odpobede od pogledaod pogleda upogleda u nečijeu nečije očinečije oči bezoči bez grižnjebez grižnje savestigrižnje savesti isavesti i saznanjai saznanja dasaznanja da ćeda će tui ne volim principbi mi ukaljalo obraznema lepše pobede odlepše pobede od pogledapobede od pogleda uod pogleda u nečijepogleda u nečije očiu nečije oči beznečije oči bez grižnjeoči bez grižnje savestibez grižnje savesti igrižnje savesti i saznanjasavesti i saznanja dai saznanja da ćesaznanja da će tuda će tunema lepše pobede od pogledalepše pobede od pogleda upobede od pogleda u nečijeod pogleda u nečije očipogleda u nečije oči bezu nečije oči bez grižnjenečije oči bez grižnje savestioči bez grižnje savesti ibez grižnje savesti i saznanjagrižnje savesti i saznanja dasavesti i saznanja da ćei saznanja da će tusaznanja da će tu

I ne volim princip I ne volim princip pamti – pa vrati, to bi mi ukaljalo obraz. Nema lepše pobede od pogleda u nečije oči bez griže savesti, i znati da će tu osobu vlastito srce od srama izdati.Bog nas je stvorio ljudima i traži od nas da to i budemo. Nema takvih vremena u kojima to ne bi mogli biti i ne bi bili dužni da to budemo.Četrdeset mi je godina ružno doba: čovjek je još mlad kako bi imao želja, a već star da ih ostvaruje. Šteta što nemam deset godina više pa bi me starost čuvala od pobuna ili deset godina manje pa bi mi bilo svejedno. Jer trideset godina je mladost, to sad mislim, kad sam se nepovratno udaljio od nje, mladost koja se ničega ne boji, pa ni sebe.Neću da joj pomognem, neka se otkrije sama, to je i smisao ove igre u kojoj se uspostavlja naš odnos. Pomalo sam nadmoćan, jer vidim da se ne brani, ali osjećam da nije slučajno stala na moj put: nešto će se desiti među nama. Čini mi se da to znamo i ona i ja, tražimo se i čekamo. I uvijek sve odgađamo, kao u strahu od rješenja. Ovako je mogućnost, cvjetanje, prostranstvo želje. Sve je tu moguće, sve je pred nama.Imao sam utisak da proživljavam jedan nezaboravan trenutak u svom životu - jedan od onih čarobnih trenutaka kojih obično postajemo svesni tek kada prođu. Bio sam prisutan tamo celim svojim bićem - bez prošlosti i bez budućnosti - uronjen u to jutro, tu muziku, tu milinu, tu neočekivanu molitvu. Dospeo sam u stanje obožavanja, ekstaze, blagodarnosti što se nalazim na ovom svetu.