I ne volim princip pamti – pa vrati, to bi mi ukaljalo obraz. Nema lepše pobede od pogleda u nečije oči bez griže savesti, i znati da će tu osobu vlastito srce od srama izdati.


i-ne-volim-princip-pamti-pa-vrati-to-bi-mi-ukaljalo-obraz-nema-lepe-pobede-od-pogleda-u-neije-oi-bez-grie-savesti-i-znati-da-e-osobu-vlastito-srce
Đorđe balaševićnevolimprincippamtipavratitobimiukaljaloobraznemalepepobedeodpogledanečijeočibezgrižesavestiznatidaćeosobuvlastitosrcesramaizdatii nene volimvolim principprincip pamtipamti –– papa vratibi mimi ukaljaloukaljalo obraznema lepšelepše pobedepobede odod pogledapogleda uu nečijenečije očioči bezbez grižegriže savestii znatiznati dada ćetu osobuosobu vlastitovlastito srcesrce odod sramasrama izdatii ne volimne volim principvolim princip pamtiprincip pamti –pamti – pa– pa vratibi mi ukaljalomi ukaljalo obraznema lepše pobedelepše pobede odpobede od pogledaod pogleda upogleda u nečijeu nečije očinečije oči bezoči bez grižebez griže savestii znati daznati da ćeda će tuće tu osobutu osobu vlastitoosobu vlastito srcevlastito srce odsrce od sramaod srama izdati

I ne volim princip I ne volim princip pamti-pa vrati, to bi mi ukaljalo obraz. Nema lepše pobede od pogleda u nečije oči bez grižnje savesti i saznanja da će tu ...Čovek ne može da bira vreme u kojem će se roditi i živeti; od njega ne zavisi ni od kojih roditelja, ni od kog naroda će se roditi, ali od njega zavisi kako će on postupati u datom vremenu: da li kao čovek ili kao nečovek, bez obzira na to u kom narodu i od kojih roditelja.Četrdeset mi je godina ružno doba: čovjek je još mlad kako bi imao želja, a već star da ih ostvaruje. Šteta što nemam deset godina više pa bi me starost čuvala od pobuna ili deset godina manje pa bi mi bilo svejedno. Jer trideset godina je mladost, to sad mislim, kad sam se nepovratno udaljio od nje, mladost koja se ničega ne boji, pa ni sebe.Čovek ne može birati vreme u kojem će se roditi i živeti. Od njega ne zavisi ni od kojih roditelja, ni od kog naroda će se roditi, ali od njega zavisi kako će on postupati u datom vremenu: da li kao čovek ili kao nečovek, bez obzira na to u kojem narodu i od kojih roditelja.Bog nas je stvorio ljudima i traži od nas da to i budemo. Nema takvih vremena u kojima to ne bi mogli biti i ne bi bili dužni da to budemo.