Drskost i upornost su brat i sestra. Drski i uporni ljudi nikad se ne mogu popraviti u svojim manama i slabostima, jer oni, ne osetivši nikad rđave posledice svojih mana na sebi, i ne primećuju da ih imaju. I stoga treba od takvih ljudi bežati što dalje.


drskost-i-upornost-su-brat-i-sestra-drski-i-uporni-ljudi-nikad-se-ne-mogu-popraviti-u-svojim-manama-i-slabostima-jer-oni-ne-osetivi-nikad-rave
ivo andrićdrskostupornostsubratsestradrskiuporniljudinikadsenemogupopravitisvojimmanamaslabostimajeroniosetivirđaveposledicesvojihmananasebiprimećujudaihimajustogatrebaodtakvihbežatitodaljedrskost ii upornostupornost susu bratbrat ii sestradrski ii uporniuporni ljudiljudi nikadnikad sese nene mogumogu popravitipopraviti uu svojimsvojim manamamanama ii slabostimajer onine osetivšiosetivši nikadnikad rđaverđave poslediceposledice svojihsvojih manamana nana sebii nene primećujuprimećuju dada ihih imajui stogastoga trebatreba odod takvihtakvih ljudiljudi bežatibežati štošto daljedrskost i upornosti upornost suupornost su bratsu brat ibrat i sestradrski i upornii uporni ljudiuporni ljudi nikadljudi nikad senikad se nese ne mogune mogu popravitimogu popraviti upopraviti u svojimu svojim manamasvojim manama imanama i slabostimane osetivši nikadosetivši nikad rđavenikad rđave posledicerđave posledice svojihposledice svojih manasvojih mana namana na sebii ne primećujune primećuju daprimećuju da ihda ih imajui stoga trebastoga treba odtreba od takvihod takvih ljuditakvih ljudi bežatiljudi bežati štobežati što dalje

Zli su ljudi oni koji ne znaju za ljubav i zato ne znaju ni za stid. Oni imaju snage tražiti ljubav – jer je ne trebaju i imaju hrabrosti nuditi je – jer nemaju što dati.Ništa čoveku nije važnije od svog mira i od sreće koju sam stvori. Zato je treba čuvati, tu svoju sreću, opkoliti je šančevima i nikome ne dozvoliti da je ugrozi. Niko drugi neka me se ne tiče, život je surov, ljudi zli, i trea ih držati na odstojanju. Neka budu što dalje od svega što je tvoje i što ti je drago.Ima ljudi koji se nečeg plaše ili stide, nešto žele da sakriju. I upravo zbog toga oni svojim pogledom stalno nastoje da privuku i zadrže tuđi pogled, u želji da ga vežu za svoje oči i da mu tako ne dopuste da ide dalje i da razgleda i ispituje.Ljubav je sposobnost jednog čovjeka da daje, ne osvrćući se koliko dobija nazad. Najznačajniji i najmudriji dio jezika kojim svijet govori i koji svi ljudi na zemlji mogu razumjeti u svojim srcima, nešto starije i od ljudi, a što ipak svaki put istom snagom izbija bilo gdje kad se sretnu dva pogleda.Ako ljubav zavisi od naše slobodne volje, zašto ne prestanu voljeti oni koji bi htjeli prestati? Naprotiv, plaču od bola i robuju ljubavi, čak i oni ponosni ljudi koji inače smatraju ropstvo za najveće zlo; rado se lišavaju zbog ljubavi nečeg čega se inače nikad nisu htjeli odreći; i nose svoju ljubav kao bolest ili okov; i žive u strahu da ne izgube samo onog koga vole.Mnogi od nas su dobri u startu, ali loši u finišu bilo čega u šta se upustimo. Čak štaviše, ljudi su skloni da odustanu nakon prvog znaka poraza. Dok osoba koja upornost načini svojim životnim motom, otkriva da će se poraz konačno ‘umoriti’ i odstupiti. Poraz se ne može nositi sa upornošću.