Dokle god milioni žive u gladi i neznanju, svakog čoveka koji se obrazovao na njihov račun, a koji o njima ne brine, treba smatrati izdajnikom.


dokle-god-milioni-ive-u-gladi-i-neznanju-svakog-oveka-koji-se-obrazovao-na-njihov-raun-a-koji-o-njima-ne-brine-treba-smatrati-izdajnikom
mahatma gandidoklegodmilioniživegladineznanjusvakogčovekakojiseobrazovaonanjihovračunnjimanebrinetrebasmatratiizdajnikomdokle godgod milionimilioni živežive uu gladigladi ii neznanjusvakog čovekačoveka kojikoji sese obrazovaoobrazovao nana njihovnjihov računkoji oo njimanjima nene brinetreba smatratismatrati izdajnikomdokle god milionigod milioni živemilioni žive užive u gladiu gladi igladi i neznanjusvakog čoveka kojičoveka koji sekoji se obrazovaose obrazovao naobrazovao na njihovna njihov računa koji okoji o njimao njima nenjima ne brinetreba smatrati izdajnikomdokle god milioni živegod milioni žive umilioni žive u gladižive u gladi iu gladi i neznanjusvakog čoveka koji sečoveka koji se obrazovaokoji se obrazovao nase obrazovao na njihovobrazovao na njihov računa koji o njimakoji o njima neo njima ne brinedokle god milioni žive ugod milioni žive u gladimilioni žive u gladi ižive u gladi i neznanjusvakog čoveka koji se obrazovaočoveka koji se obrazovao nakoji se obrazovao na njihovse obrazovao na njihov računa koji o njima nekoji o njima ne brine

Bogati za sebe ostavljaju prekomjerne rezerve stvari koje im nisu potrebne, dok milioni žive na rubu gladi. Ako bi svako ograničio svoj posjed samo na ono što mu je zaista potrebno, niko ne bi morao da živi u bijedi i svi bi bili zadovoljni.Postoje tri vrste egoista: egoisti koji sami žive i daju drugima da žive; egoisti koji sami žive ali ne daju drugima da žive; i na kraju, egoisti koji niti sami žive niti drugima daju da žive.U samoći nema mržnje: osamiti se znači očistiti se. Sve u samoći postaje uzvišeno, najviše, najdublje. Ako je čovek filozof, on se predaje samoći da bi znao cenu života, viši smisao o svetu, i da bi prišap božanstvu. Samo malog čoveka samoća napravi bolesnikom, i ona njegovu dušu otruje sumnjama i ispuni strahom. Ima sveta koji se ne sme obrnuti sam u šumi, i koji u strahu od samoće zaluta na otvorenom polju. Za samoću treba biti snažan i duhovitiji nego za najviši svet jednog društva.Možda je prava sreća što pojedini ljudi ne znaju kako o njima misli ostali svet. Čovek živi celog života i u obmanama o sebi, i u predrasudama o drugima, a to možda čini sumu njegove sreće na ovoj zemlji. Jedan veliki deo sveta živi na taj način spokojno u svojoj laži kao svilena buba u svojoj svilenoj čauri.Lepota žene nije u odeći koju ona nosi, figuri o kojoj brine, niti u načinu na koji češlja svoju kosu. Lepota žene je u njenim očima, jer oči su vrata njenog srca, mesta gde ljubav počiva. Istinska lepota žene ogleda se u njenoj duši.Pomisli na sve te milione koji žive zajedno, a ne vole to, i mrze svoj posao, a plaše se da ga ne izgube, nije čudo što im lica izgledaju tako kao što izgledaju.