Ako gledamo levo-desno dok vozimo bicikl, pašćemo, a ako samo okrećemo pedale i gledamo ispred sebe, stići ćemo tamo gde smo krenuli.


ako-gledamo-levodesno-dok-vozimo-bicikl-paemo-a-ako-samo-okreemo-pedale-i-gledamo-ispred-sebe-stii-emo-tamo-gde-smo-krenuli
zoran Đinđićakogledamolevodesnodokvozimobiciklpaćemoakosamookrećemopedaleispredsebestićićemotamogdesmokrenuliako gledamodok vozimovozimo biciklako samosamo okrećemookrećemo pedalepedale ii gledamogledamo ispredispred sebestići ćemoćemo tamotamo gdegde smosmo krenulidok vozimo bicikla ako samoako samo okrećemosamo okrećemo pedaleokrećemo pedale ipedale i gledamoi gledamo ispredgledamo ispred sebestići ćemo tamoćemo tamo gdetamo gde smogde smo krenulia ako samo okrećemoako samo okrećemo pedalesamo okrećemo pedale iokrećemo pedale i gledamopedale i gledamo ispredi gledamo ispred sebestići ćemo tamo gdećemo tamo gde smotamo gde smo krenulia ako samo okrećemo pedaleako samo okrećemo pedale isamo okrećemo pedale i gledamookrećemo pedale i gledamo ispredpedale i gledamo ispred sebestići ćemo tamo gde smoćemo tamo gde smo krenuli

Video sam obećanu zemlju. Možda neću stići tamo sa vama. Ali hoću da znate večeras, da mi, kao ljudi ćemo stići do obećane zemlje.Smatrao sam dužnošću i srećom da sebe i druge čuvam od greha. I sebe, uzalud je kriti. Grešne misli su kao vetar, ko će ih zaustaviti. U čemu je pobožnost, ako nema iskušenja koja se savladavaju? Čovek nije Bog, i njegova snaga je baš u tome da suzbija svoju prirodu, tako sam mislio... Sad o tome mislim drukčije... Svet mi je odjednom postao tajna, i ja svetu, stali smo jedan prema drugome, začuđeno se gledamo, ne raspoznajemo se, ne razumijemo se više...Ako i znamo gde smo se rodili, ne znamo gde ćemo umreti.Svijet mi je odjednom postao tajna, i ja svijetu. Stali smo jedan prema drugome, začuđeno se gledamo, ne raspoznajemo se, ne razumijemo se više.Moraš da imaš sreće sa ženama, jer se sa njima uglavnom slučajno upoznaš. Ako skreneš desno iza ovog ugla, srešćeš tu ženu, ako skreneš levo, srešćeš onu ženu. Ljubav ima formu slučajnosti. Populacija se meša i dvoje ljudi se nekako sretnu. Možeš da kažeš da voliš neku ženu, ali postoji žena koju nikada nećeš sresti i koju možeš da voliš neuporedivo više.Ma, uzalud… Uz život se ne prilaže uputstvo za upotrebu i svako to odredi kako ume: zanemi tamo gde bi drugi viknuo, nasmeje se gde bi drugi zaplakao, uvredi se tamo gde bi se drugi obradovao… Uđe u pogrešan vagon, siđe stanicu pre ili kasnije… Pokoleba se, samo prebaci veslo iz ruke u ruku, a struja ga odnese presudno dalje, odredi drugo mesto gde će pristati.