Ako bi neko znao broj zvezda na nebu, i imena riba u moru, i zbir trave u polju, i navike zverova u gori, a nema straha od Boga, njegovo je znanje kao voda u rešetu.


ako-bi-neko-znao-broj-zvezda-na-nebu-i-imena-riba-u-moru-i-zbir-trave-u-polju-i-navike-zverova-u-gori-a-nema-straha-od-boga-njegovo-znanje-kao-voda-u
nikolaj velimirovićakobinekoznaobrojzvezdananebuimenaribamoruzbirtravepoljunavikezverovagorinemastrahaodboganjegovoznanjekaovodareetuako bibi nekoneko znaoznao brojbroj zvezdazvezda nana nebui imenaimena ribariba uu morui zbirzbir travetrave uu poljui navikenavike zverovazverova uu gorinema strahastraha odod boganjegovo jeje znanjeznanje kaokao vodavoda uu rešetuako bi nekobi neko znaoneko znao brojznao broj zvezdabroj zvezda nazvezda na nebui imena ribaimena riba uriba u morui zbir travezbir trave utrave u poljui navike zverovanavike zverova uzverova u goria nema strahanema straha odstraha od boganjegovo je znanjeje znanje kaoznanje kao vodakao voda uvoda u rešetu

Ako bi neko morao pogoditi sve pomisli ljudske i proreći sudbe ljudske, i objaviti svaku tajnu što zemlja krije u dubinama svojim, a nema straha od Boga, njegovo je znanje kao mleko nasuto u nečisti sud, od koga se mleko ukvari.U samoći nema mržnje: osamiti se znači očistiti se. Sve u samoći postaje uzvišeno, najviše, najdublje. Ako je čovek filozof, on se predaje samoći da bi znao cenu života, viši smisao o svetu, i da bi prišap božanstvu. Samo malog čoveka samoća napravi bolesnikom, i ona njegovu dušu otruje sumnjama i ispuni strahom. Ima sveta koji se ne sme obrnuti sam u šumi, i koji u strahu od samoće zaluta na otvorenom polju. Za samoću treba biti snažan i duhovitiji nego za najviši svet jednog društva.Mala mudrost je kao voda u čaši : jasna, transparentna, čista. Velika mudrost je kao voda u moru : tamna, tajanstvena, neprobojna.Šta vredi imati mnogo i biti nešto, kad čovek ne može da se oslobodi straha od sirotinje, ni niskosti u mislima, ni grubosti u rečima, ni nesigurnosti u postupcima, kad gorka i neumitna a nevidljiva beda prati čoveka u stopu, a taj lepši, bolji i mirniji život izmiče se kao varljivo priviđenje.Šta vredi imati mnogo i biti nešto, kad čovek ne može da se oslobodi straha od sirotinje, ni niskosti u mislima, ni grubosti u rečima, ni nesigurnosti u postupcima, kad gorka i neumitna i nevidljiva beda prati čoveka u stopu, a lepši, bolji i mirniji život izmiče se kao varljivo priviđanje.Verujem u Boga, ali ne verujem da je on jedno biće, dugobradi starac na nebu. Verujem da je ono što ljudi nazivaju Bogom u svima nama. Verujem kako su Isus, Muhamed, Buda i svi ostali bili potpuno u pravu. Pogrešili su samo ljudi koji su prevodili i tumačili njihove poruke.